Устоз – улуғ зот
1 — бошловчи: Ассалому алайкум, азиз ва мўътабар устозу мураббийлар!
2 — бошловчи: Ассаламу алайкум, қадрли меҳмону мезбонлар! Бугунги тантанамиз – улуғ устозларимизга бағишланган “Устоз – улуғ зот” деб аталувчи шодиёнамизга хуш келибсиз!
1 — бошловчи: Бугун ўлкамизда тўю тантана. Бугун устозлар байрами. Устозу муаллим! У фидойи инсон. Устоз… Устоз – улуғ зот! У мағрур жаранглайди. Шу биргина сўз замирида олам — олам маъно, олам — олам меҳнат бор. Ўқитувчи софдил, камтарин, маънавий бой, ахлоқий пок инсондир. Улар пойларига гулдасталар сочсак, доимо ҳурматларини адо этиб ардоқласак арзийди, чунки устозлар бугун кучларини. Ақл — идрокларини, билим ва зеҳнларини қалб қўрию сеҳрларини биз шогирдларига бахшида этган заҳматкаш инсонлардир. Улар бизларга оқ — қорани, яхши — ю ёмонни танитиб, жажжи қўлларимизга илк бор қалам тутқазиб, “ОНА”, “ОТА”, “ВАТАН”, “Эзгулик”, “Бахт” каби сўзларни ёзишга ўргатган буюк зотдир.
1 — бошловчи:
Ассалом, эй, калб тўридан,
Жой олган, эй, буюк зот.
Бош эгармиз қаршингизда,
Таъзим айлаб умрбод.
2 — бошловчи:
Устозлардир номингиз,
Шарафли меҳнатингиз,
Куйлай баланд, ардоклай
Шогирдлик бурчим оклай.
1 — 2 — бошловчи: Бугунги кечамиз сизларга бағишланади.
(Рақс. “Омон — омон” Бахтиёрова Моҳинур)
1 — бошловчи:
Сиз мўъжаз юракка таратган ёғду,
Оқибат қуёшдек ёқа олган нур,
Буюклар ҳақига қасамёд гап бу
Сиздан бошланади асли тафаккур.
2 — бошловчи:
Оламда кўп эрур муборак онлар,
Табаррук зотлар ҳам гарчанд кўп эрур.
Сизгадир илк раҳмат, азиз инсонлар,
Мунис муаллимлар, сизга ташаккур!
1 — бошловчи:
Муаллим хакида сузим ушбудир,
Муаллим камолот ичра кўзгудир.
Ўқидим Геродот тарихин кўп бор,
Форобий, Дантени такрор ва такрор.
2 — бошловчи:
Барини ўқидим, лол қолди ақлим,
Барига устозсан ўзинг, муаллим.
Алишер қалбига солгай сеҳр, файз,
Сенсан, эй, муаллим, устоз Абу — Лайс.
(Саҳнага А. Жомий, А. Навоий, А. Авлоний чиқиб келади)
А. Жомий:
Бисмиллоҳир Раҳмонир роҳим… Азиз фарзандларим, жигарбандларим, тингланг! Ҳар бир авлод ўз жамиятини устоз — муаллимсиз тасаввур эта олмайди. Хаётнинг гўзаллиги, фаровонлиги, ободлиги, қолаверса, истиқлолингиз равнақи муаллим меҳнати биландир. Шунинг учун мен бугун ҳам:
Жаҳонда бўлмаса муаллим, агар
Ҳаёт ҳам бўлмасди гўзал бу қадар, — деб баралла айта оламан
(таъзим бажо келтиради).
А. Навоий:
Устоз мавлоно А. Жомий лутф айлаганлари каби, оламни илм ёритади. Шунинг учун камина ҳам:
Турк назмида чу тортиб мен алам,
Айладим ул мамлакатни яккалам, — дейман.
Илмни, одобни устоз — муаллимлар кўп машаққатлар, фидойи меҳнатлари эвазига инъом этурлар, сизлар улар эъзозини, ҳурматини доимо бажо келтириб
ардокдашингиз лозимдур. Улар меҳнати сиз учун беҳисоб кўлдур. Шунинг учун мен сизларга бугун ҳам:
Ҳак йўлида ким сенга бир ҳарф ўқитмиш ранж ила,
Айламак бўлмас адо онинг ҳаққин минг ганж ила,- дея насиҳат қилурман.
Абдулла Авлоний:
Азизларим! Давр сиздан кўп меҳнатни, фидойиликни талаб қилмокда. Шунинг учун менинг ўгитларимга қулоқ беринг: “Тарбия бизлар учун ё хаёт — ё мамот, ё нажот — ё ҳалокат, ё саодат, ё фалокатдир. Шундай экан, миллий мафкурани онгимизга сингдирувчи амалий тарбияни йўлга қўйиш жамиятимизнинг соғлом муҳитини етаклаш билан баробар эканини англашингиз даркор.
Ана шундай улкан мақсадингиз йўлида буюк устозлар ўгитлари сизларга мададкор бўлсин! (Таъзим килади).
(Улар хам пастга тушиб, одамлар орасига ўтирадилар).
Иккала бошловчи хитоб билан:
Кел, эй, Жомий,
Навоий халқ билан бирга,
Мадҳия айтайлик устозларга биз.
Умрингиз нури минглаб асрга
Етсин, Устоз — мангу фахрга, — дейишади.
(Рақс._______)
1 — бошловчи: Азиз устозлар, биз сизнинг меҳнатингиздан миннатдормиз. Сизнинг ўгитлару панд — насиҳатларингизни асло ёдимиздан чиқармагаймиз.
2 — бошловчи: Чунки биз келажаги буюк, рақобатбардош Қозоғистонни қурувчи ва уни бошқарувчи ёшлармиз. Бу йўлда сизнинг ўгитларингиз биз учун дастуриламалдир.
Зайтуна МУАЛЛИМ..
Яшасам юз йил ҳам чиқмайди эсдан,
Менга илк алифни ўргатган устоз.
Кечирдим мен юзлаб китобни кўздан,
Биринчи дафтарга мен қўйган ихлос —
Яшайди кўнглимда нафасдай азиз,
Қаламим ёзгунча, миннатим чексиз.
Ўткир
Муаллим!.. — У қандай шарафли унвон,
Табиат сирларин, турмуш ҳикматин,
Шуурнинг қудратин кўп равшан, аён —
Насллар онгига у айлар талқин.
Унинг кўзи билан бизлар баримиз
Дунё китобини ўқий бошлаймиз.
Фарангиз
Гуллаб борар экан элда фан ҳар он,
Асрлар, насллар сенга умидвор!
Элнинг муаллими, сенга бу фармон
Тарихлар номидан бўлмиш барқарор.
Улуғ муаллимдан сен олгин ўрнак,
Юлдузлар қуёшдан нурни олгандак.
Асад Мусаев
Яшасам юз йил ҳам чиқмайди эсдан,
Менга илк алифни ўргатган устоз.
Кечирдим мен юзлаб китобни кўздан,
Биринчи дафтарга мен қўйган ихлос —
Яшайди кўнглимда нафасдай азиз,
Қаламим ёзгунча, миннатим чексиз.
Нозима
ЎҚИТУВЧИ ҚАСИДАСИ
Ҳар ҳунарнинг ўзга шавқи, ўзга шони бор,
Ҳар умрнинг умид кутган гулистони бор.
Улуғбекка мухлис тутар бириў,
Узоқ тунлар кўкка тикар жоду кўзини.
Бири врач эл дардига излайди даво,
Бири куйчи — хониш қилар минг турли наво.
Бири боғбон — юртга тутар мева ранго — ранг,
Бири рассом — хатга олар хиллаб буёқ — ранг,
Бастакори куй саралар қалби тубидан,,
Шоирона ҳис келади ҳар мактубидан.
Давлат
Қилич кайраб от ўйнатар бири майдонда,
Бири лочин — парвоз қилар чексиз осмонда,
Бири ёдлар Навоийни — дил малҳами деб,
Бири битар тарихларнинг қолган ками деб.
Матлуба
Бири шоир — қалами тиғ, куйлар кўнгулдан
Шаҳло кўзу, ширин сўзу сочи сунбулдан!
Бири қурар бино, йўллар — демак инженер
Тарихларга номин қўшар эпчил, доно эр!
Юсуф Маматнабиев
Барчасига таълим берган, савод берган ким?
Ҳар авлодга онг бергану, ҳаёт берган ким?
Умидининг бўстонига гуллар эккан ким?
Келажаги — бахтли кунга кўзин тиккан ким?
Ким. уларнинг устози — ю, жафокаши ким?
Ҳам шарафга муясару чин йўлдоши. ким?
Ким беради менга жавоб, қани; айтинг, ким?
Барча одам жавоб берар: удир. муаллим!
Гулнафис
Агар ҳаёт бўстон эса, боғбон муаллим,
Агар ҳаёг карвон эса, сарбон муаллим.
Агар ҳаёт денгиз эса, гавҳар муаллим,
Агар ҳаёт олтин эса, заргар муаллим ’.
Агар ҳаёт узук эса, кўзи муаллим,
Агар ҳаёт шоир эса, сўзи муаллим.
Саломат
Чунки удир ҳар кимсага бергувчи таълим,
Таълим сўзин барчасидан чиқмиш муаллим.
Шараф сенга, обрў сенга, сенга тантана,
Мақтовларга сазоворсан, эй улуғ она!
( Рақс._________)
(Интермедия______)
1 — бошловчи: Устозлар доимо биздан сўрайди, бизга баҳо қўяди. Ҳозир биз уларга савол қўйиб, биз баҳоласак қандай бўларкин?
2 — бошловчи: Жудаям яхши фикр. Ундай бўлса савол биздан, жавоб сиздан, азиз устозлар.
Давомини айтинг:
1. Етти ўлчаб………….. (бир кес).
2. Бирни кессанг……………. (ўнни эк).
3. Бир йил тут эккан киши………….. (минг йил гавҳар теради)
4. Ер ҳайдасанг куз ҳайда,……. (куз ҳайдамасанг юз ҳайда)
5. Бир йигитга…… (етмиш ҳунар оз)
6. Бир кун бурун эксанг,…………. (бир кун бурун ўрасан)
Қизиқарли саволлар:
1. Қачон 3ни кўриб, 15 деймиз? (Соатда)
2. Энг катта ва энг кичик беш хонали сонларни айтинг (99 999, 10 000)
3. Кунларнинг номини, санани айтмасдан кетма — кет беш кунни айтинг
(Ўтган кун, кеча, бугун, эрта, индин)
4. Ниманинг учи ва охирини топиш мумкин эмас? (Халқа ва доиранинг учини топиш мумкин эмас)
5. Энг катта ва энг кичик беш хонали сонларни айтинг (999 999, 100 000)
6. Икки ўқувчи 4 соат шахмат ўйнашди, ҳар бир ўқувчи неча соат шахмат ўйнаган? (4 соат)
7. Кунлардан бир кун чол ўғлига ўттиз тийин бериб шундай дебди:
— Ўғлим, шу пулга нарса олиб келгинки, биз ҳам, товуғимиз ҳам, қўзимиз ҳам тўядиган
бўлсин. Айтинглар — чи, бола нима олиб келиши керак? (Қовун)
8. Анҳор бўйида уч қарағай ўсади. Уларнинг ҳар бирида учтадан йўғон шохи бор, ҳар би йўғон шохида бештадан новда бор. Ҳар бир новдада етти донадан олма бўлса, ҳаммаси бўлиб нечта дона олма бор? (Битта ҳам олма йўқ, қарағайда олма бўлмайди)
Асад Абдуваханов
Устоз
Қиёс этгим келади устозларни қуёшга,
Ўз меҳрини — нурини бахш этади ҳар ёшга.
Билганингда суюниб, билмай қолсанг куюнгай,
Бардошга — ю, бардошга — ю, бардошга.
Ўхшамоғин истайди, энг покиза инсонга,
Етаклайди сени у фан боғига, бўстонга,
Юрагингга ўтқазар, юрагидан ниҳоллар,;
Етганингда вояга боши етар осмонга,
Осмонга — ю, осмонга — ю, осмонга.
Юнус
Устоз йўли порлокдир, устоз йўли ёруғдир,
Устоз кўнгли хазина, саховатга тўлиқдир,
Етсанг устоз қадрига, элинг сени ардоқлар,;
Мўмин, билсанг устозинг отанг каби улуғдир.
Улуғдир у, отангдан ҳам улуғдир.
УСТОЗ
Пулат Мумии
Шодибек Ўқитувчимга
Ўкитувчи меҳрибон устоз,
Ҳеч туганмас Сизга ҳурматим.
Маърифатнинг нур қучоғидан
Мангу топдим бахт — саодатим.
Моҳинур
Болалигим илк баҳорида
Сиз бердингиз қўлимга қалам.
Бир қаламки, мазмуни тийрак,
Унда ҳаёт, эркин меҳнат ҳам.
Юсуф Аҳмаджонўғли
Ўргатдингиз улуғлар номин,
Шу сўзлар — ла чиқди саводим.
Хаёлимдан чиқмайсиз асло,
Сизда тун — кун фикр ила ёдим.
Султоной
Камолотнинг поғонасига
Бошладингиз кўрсатиб оқ йўл.
Миннатдорман, устоз умрбод,
Ҳурматлайди, Сизни ёш кўнгил.
Асад Абдурахманов МУАЛЛИМЛАРГА
Нечоғ бахтиёрман, таъзимда шу тоб,
Сизнинг шаънингизга битмоқдаман байт.
Не одам бўлардим, қўлимда китоб
Бирор ҳарф танимай, турсайдим лоқайд.
Акажон
Сиз — ку «Алифбо»дан «Қомус»гача то
Бари — барисини танитган устоз.
Илк бор Сиз кўрсатган дурахшон Зуҳро
Букун шеърим ичра ташбеҳдир мумтоз.
Аида
Сиз мўъжаз юракда ёколган ёғду,
Оқибат қуёшдек соча олур нур.
Буюклар ҳаққига қасамёд гап бу:
Сиздан бошланади асли Тафаккур.
Оламда кўп эрур муборак онлар,
Табаррук зотлар ҳам гарчанд кўп эрур.
Сизгадир илк раҳмат азиз инсонлар,
Мунис муаллимлар, Сизга ташаккур!
( Рақс.________)
1 — бошловчи:
Рахмат сизга, азиз устозлар,
Пок дил сизни эъзозлар.
Ҳаёт китобидан тинмай,
Дарс беряпсиз бизга эринмай.
Ўкитувчим, маним, меҳри мўллигим.
2 — бошловчи:
Мурғак ақлимга ҳикмат танитган,
Ранг излаган кўзга сифат танитган.
Инсонликка қадр — қиммат танитган,
Ўкитувчим, маним, меҳри мўллигим.
Умр совғалари кўплигим маним
( Рақс.________)
Мардон
УСТОЗ
Дедилар, дунёда асли ким азиз,
Айтдилар, устоздир, устоз бегумон.
Тағин айтдиларки, азиз шубҳасиз
Устозин қадрига етолган Инсон.
Хушноза
МУАЛЛИМ
Шоирга дедилар:
Сиз бахтли инсон,
Халқингиз ардоклар, ҳамма танийди.
Шоир жавоб килди:
Менда бир армон:
Муаллим десалар мени қанийди!
Раҳмат, илк бор кўзим очган устозим.
Қўлимга тутқазиб дафтар ва қалам,
Юрагимга қувонч бериб бир олам,
Гоҳ эркалаб, гоҳ куйиб, гуёки онам,
Раҳмат, илк бор кўзим очган устозим.
Сиздан олдик одоб — аҳлоқ, ҳаёни,
Онгимизга жойлаб ҳар сўз, маънони,
Сўзингиздан англадик биз дунёни,
Раҳмат, илк бор кўзим очган устозим.
Сиз туфайли бугун баланд парвозим,
Устоз, десам жаранглайди овозим,
Бу қўшиғим сизга ҳурмат — эъзозим,
Раҳмат, илк бор кўзим очган устозим.
(Жуманиёз Жабборов)
2.
Ассалому алайкум ҳурматли, Азиз устозлар, мўътабар мураббийлар!!!
XXI аср – юксак интеллектуал салоҳиятли, замонавий билим ва малакага эга, янгича дунёқараш ва мустақил фикрли мутахассислар асри. Бундай авлодни тарбиялашда устоз-мураббийларнинг хизмати беқиёс.
Устоз… энг ҳокисор, энг самимий, нозиктаъб, меҳрибон, жонфидо инсон. Уларнинг кўзларида меҳр нурлари чақнаб туради. Ҳаёлларида фақат эзгулик, зиё тарқатиш илинжи. Дилларида софлик макон тутган. Тилларида фақат яхши каломлар янграйди. Кафтларида саҳоват. Руҳиятида юксалиш истаги. Умрлари ўргатиш ва тарбияга, ибрат ва меҳнатга айланган. Устозлик рутубасида жонкуярлик бош мезон. Одамийлик энг бирламчи талаб. Меҳрибонлик ришта. Илм энг асосий воситадир.
Бутун олам мана шу тушунчаларга эҳтиёжманд, муҳтож.
Барчангизни қутлуғ айём – Ўқитувчи ва мураббийлар куни билан чин қалбимиздан самимий муборакбод этамиз. Фарзанд ва шогирдларингиз бахти ва камолини кўриш доимо сизларга насиб этсин. Машаққатли ва шарафли касбингизда улкан ютуқлар, хонадонингизга доимий хотиржамлик ва сиҳат-саломатлик тилаймиз.
4.
Аяган ҳаётнинг санчиқларидан,
Йиқилса кўтарган тўсиқларидан,
Отадек эзилган ғуссага ботса,
Боладек қувонган ютуқларидан.
Уйқуда шогирдин ўйлаб ётган ким?
Оддий муаллимда, оддий муаллим!
6.
Юзга кираман мен Худо хоҳласа,
Эҳтимол юздан ҳам ўтарман бир кун.
Қайноқ қучоғида ҳурлар чорласа,
Ҳеч кимдан қарзим йўқ кетарман бир кун.
Бўлса ҳам, бир зотда бўлади қарзим,
Оддий муаллим у, оддий муаллим!
«Устозлар» ҳақида қўшиқ қўйилади
8.
Бугун Байрамда устоз-мураббийлар эсланади, уларнинг меҳнатлари, илм йўлида чеккан заҳматларини ёдга олинади. Аслида ҳар биримиз туғилгандан то Ҳазрати Инсон бўлишдай йўлни босиб ўтгунча қанчадан қанча устозларни кўрамиз.
Демак, бу Ҳаёт асли ўзи ўқувхона
Ҳамма ҳар хил даражадаги мураббийдир. Дунёнинг гўзаллиги, инсонларнинг юксалиши, ниятларнинг ушалиши мураббийлик қувватига боғлиқдир.
Кимлардир ўқитди биз илмли бўлдик. Кимларнингдир ҳаёт йўлига қараб одамийлик хислатларини ўргандик. Кимларнидир кузатиб, тирикчилик йўлларини, рўзғор тутишни ўргандик. Умуман, ҳаётда ўзимиз учун асқотадиган яшаш илмини дунёдан олдик. Ва бу ўрганганларимизни ҳаёт қонуниятларига мос равишда бошқаларга ўргатиб борамиз.
Устозликни орзу қилиб, шу йўлда юриш, жилд-жилд китоб ўқиб, йиққан илмини ваъзга айлантириб, кўргазмали қуроллар тўплаб, турфа услублар қўллаб, ўқитяпман, уқдиряпман дейиш ҳали ўқитувчилик эмас. Мураббийликни хоҳлаган, шу касбга ўқиган билан мураббий бўлиш, мураббийликни уддалаш қийин. Устозликнинг ўзига хос парҳезлари, босиб ўтилмайдиган чегара чизиқлари бор.
Устозликка қадам қўйганнинг дилида устоз-тарбиячиликнинг ёзилгану ёзилмаган қонун-қоидаларига бўйсунаман деган аҳди бўлиши керак. Одамларни яхшиликка ўргатаман, орқамда эзгуликдан яралаган боғлар қолади, деган чиройли нияти бўлсин устозликка ҳавас қўйганнинг. Токи шогирдлари унинг шарофати билан фақат савоб ва хайрли амалларга дахлдор бўлсинлар.
Ҳақиқий мураббий бўламан деган, бировга бир нарса ўргатишни астойдил хоҳламоғи ва ўзидан илм олувчига муҳаббат қўймоғи шарт. Орамизда шундай инсонлар, шундай устозлар борлиги бизнинг бахтимиз. Бундай меҳридарё ўқитувчилар ҳақида гап кетганда ҳар қандай инсоннинг юраги қарздорлик залворидан бир қалқиб тушади.
10. Сўз навбати кўпгина шогирдлар чиқариб уларни ҳаёт уммонида яшашга ургатиб ҳозирги кунда нафақага чиқиб фарзандлари ва набираларига дуода бўлиб ўтирган бизнинг фахрий устозларимиз ___________________________________
______________________________ ларга берилади.
—————————————————————————————————-
12.
Устозларга нисбатан миннатдорлик ва қарздорлик туйғуси азал-азалдан халқимиз эъзозлаб яшаётган қадриятлардан бири бўлиб келмоқда.
Ўзбек халқида “Устоз – отангдай улуғ”, деган мақол бор.Саодат манзилига етишнинг ўзига яраша юки бўлади. Ана шу юкнинг салмоқли қисми ўқитувчи-муаллим елкасида. Касблар ичида энг хайрлиси, энг гўзали илм ўргатиш, тарбия этиш орқали инсонга яшамоқ мазмунини англатиш саналади. Бу эса, устоз муаллимларга насиб этган бахтдир.
Бу буюк зотга халқимиз азалдан ҳурмат бажо этган. Демак, устозларга Оллоҳнинг назари тушган.
Эндиги сўзни _______________________________________________________________________________________________________ ларга берсак.
14.
Устозлар байрами дунёнинг қайси мамлакатларида нишонланишини аниқламоқчи бўлдик.
Маълумотларга кўра, дунёнинг 100 дан ортиқ давлати Устозлар кунини 5 октябр куни нишонлайди.
Бу санани биринчи маротаба 1966 йилнинг 5 октябрида Парижда байрам сифатида нишонлашган.Фақатгина 1994 йилда ЮНЕСКО Умумжаҳон устозлар кунини (World Teaches’ Day) расмий байрам сифатида қайд этди. Мана неча йилдирки 5 октябр Умумжаҳон устозлар куни сифатида нишонланиб келинмоқда.
Устозлар куни Австралияда – октябрнинг сўнгги жумаси;
Бразилияда – 15 октябрь куни;
Чехияда – 28 март куни;
Мисрда – 28 февраль куни; Польшада – 14 октябрь куни;
Германияда – 5 октябрь куни;
Ямайкада – 6 май куни;
Мексикада – 15 май куни; Перуда – 6 июл куни
Марокашда – 28 февраль куни;
Янги Зеландияда – 29 октябрь куни; Испанияда – 29 январь куни
1.
Инсон яшар экан, аввало, унга билим ва маърифат дунёси сари йўл очиб берган, унинг қалбига юксак инсоний фазилатлар ҳиссини сингдириш йўлида заҳмат чеккан устоз ва мураббийларига нисбатан кўнглида ҳамиша миннатдорлик туйғуси билан яшайди. Мактаб остонасига илк қадам қўйганимизда қўлимизга қалам тутқазиб, алифбони ўргатган биринчи устозимиз сиймосини, бу улуғ зотнинг фидокорона меҳнатини доимо чуқур энтикиш билан эслаймиз ва қалбимизда уларга нисбатан ҳурмат-эҳтиром ҳиссини туямиз. Кўз нури ва қалб қўрини устоздек машаққатли ва фидокорона касбга бағишлаган азизларимизни самимий қутлаб, миннатдорчилик билдириш биз шогирдлар учун ҳам қарз, ҳам фарздир!
3.
Қадри билинади энди менга гоҳ,
Оддий мактабимнинг ўша беҳашам,
Навоийку бизга устоздир бироқ,
Кимдир ўқитганку Алишерни ҳам,
Шундай буюк зотга ҳарф ўргатган ким?
Оддий муаллимда, оддий муаллим!
5.
Йўқдан Берунийни бинолар қилган,
Ҳусайнни ибн Синолар қилган,
Машрабни машҳуру — дунёлар қилган,
Абдуллонинг тилин бурролар қилган,
Ҳаёт ўргатгандек сўз ўргатган ким?
Оддий муаллимда, оддий муаллим!
7.
Бугунги кун ўқитувчиси нафақат таълим-тарбия берувчи, балки замон билан ҳамнафас яшовчи шахс. У ижтимоий-сиёсий, маданий-маиший, илмий-техникавий ўзгаришлардан бохабар. Давр руҳини ҳис этувчи, ёшлар талабини аниқ кўра оладиган, мамлакат тараққиётига ўз ҳиссасини қўшиш умиди билан яшаётган фидоий инсон. Сабоқ бермоқлик машаққатли меҳнат. Устозлик барча касбларда мужассам сифатларни ўзида жамлаш демак. Бизнинг устозларимиз мана шундай унвонга ўз-ўзидан муяссар бўлмаганлар. Улар барча машаққатларни енгиб ўзлигини исботлай олган моҳир мураббийдирлар.
Илк сўзни мактабимизнинг жонкуяр раҳбарлари Мурабдуллаев М. ҳамда Нурдинова Г.ларга берамиз.
9.
Сизнинг таълимингиз олмаган ким бор,
Сиз-ку юракларда илк зиё ёққан.
Олимми, шоирми ва ё санъаткор,
Илк бор сизга томон устоз деб боққан.
Битта ҳарф дардида риёзат чекиб,
Оқибат кўкка ҳам чиқолган инсон.
Не ажаб сизларни бахтиёр этиб,
Ўрнидан даст туриб, бош эгса шу он.
Буюк Алишербек лутф этган мисол,
Савод ўргатдингиз қанча ранж билан.
Кўплаб бўлармикан бу қарзни алҳол,
Ўзиб бўлармикан юзта ганж билан.
11.
Дунёда касблар жуда кўп, ҳар бирининг ҳаётда ўз ўрни, ўз аҳамияти бор. Лекин улар орасида шундай бир улуғ касб борки, бошқа барча касблар унинг негизида шаклланади ва тараққий этади.
Устоз ва мураббий! Биз барчамиз ёшимиз, касбу коримиздан қатъий назар, бу сўзларни эшитганимизда кўнглимиздан фақат илиқ фикрлару ёрқин хотиралар ўтади. Шу тобда кўз ўнгимизда қўлимизга қалам тутқазиб, эндигина илм оламига етаклаган биринчи устоз-муаллим, қийналиб турганимизда масаланинг тугунини ечишга ёрдам қилган, биргина шу амали билан умр бўйи ёдимизда қолган киши гавдаланади. Шунингдек, қалбимизда унутилмас из қолдирган қадрдон мактабимиз ва унинг бағрида кечган беғубор йилларимизни, бизга билим берган, инсонийлик фазилатларини ўргатган меҳрибон ўқитувчи ва мураббийларимизни катта ҳурмат ва эҳтиром билан эслаймиз.
Бир сўз билан айтганда муаллим маънавий туйғулар, қалб, ақл ва виждон посбонидир.
Сўз навбатини
___________________________________________________________________________________________________ ларга берамиз.
13.
Азиз халқимизнинг бир нақлида: “Сен одамларга бир йил яхшилик қилмоқчи бўлсанг, буғдой эк; ўн йил яхшилик қилмоқчи бўлсанг, ток экиб боғ қил; умр бўйи яхшилик қилмоқчи бўлсанг, ўқитувчилик қил”, дейилган.
Шу боис қадимдан кишилар ўз зурриёдларини устоз қўлига топширар эканлар, “ Эти сизники, суяги бизники” деб унга ишонч билдиришган.
Улуғ халқимиз устозларни эзозлаб: “Устознинг умри – мангу, чунки шогирдлар умри унга уланади”, – дейишади. Ҳа, жуда тўғри. Муаллим – устоз шундай мўътабар зотки, унинг номи ҳам, умри ҳам ҳамиша боқийдир.
15.
Бир соат илм ўрганиш кечаси билан намоз ўқиб чиққандан афзалдир. Бир кун илм ўрганиш уч ой рўза тутгандан яхшироқдир. (Ҳадис)
Устоз — шу илмни Сиз берасиз…
Ҳар бир устоз шогирдининг ютуқларидан қувонади. Ўз меҳнатларининг самараси шогирди зафарларида бўй кўрсатганидан мамнун бўлади. Шу маънода улар худди бизнинг ота — онамиз сингари дилларга яқин. Ишонч иплари билан мустаҳкамланиб, илм зиёсидан нур эмган.
Токи илм-у ҳунар ўргатмоқлик энг бирламчи саховат ва саодатдадир.
Устоз… Сиз илм бўстонининг боғбони, тарбия чароғбони, эзгулик маконининг посбони, кўнгил хазинасининг достонисиз. Сизнинг адолатингиз ҳаммани тенг кўришда. Ҳақиқатингиз илмда. Ибратингиз самимиятингизда. Бахтингиз шогирдлар ҳурматида. Сиздан ўргандилар. Сизга ҳавас қиладилар. Сизни эъзозлашади. Сиздек бўлишга интилишади.
Илм даргоҳларининг файзига файз, оилаларнинг кўркига кўрк, юртнинг безагига айланган фидоий устозлар олдида ҳамиша бош эгиб таъзим этамиз.
Ustoz otangdek ulug’
1-oktabr Ustoz va murabbiylar kuni bilan tabriklaymiz. Sahna ustozlarni sharaflovchi hikmatli so‘zlar, maqollar, hadislardan na’munalar yozilgan plakatlar, sharlar va turfa gullar, rango-rang bayroqchalar bilan nihoyatda chiroyli bezatiladi.Tadbirga ustozlar, ota-onalar va boshqa mehmonlar taklif etiladi.Ustoz-muallimlarni ulug ‘lo vchi «Ustozlar» qo‘shig‘i ohista taraladi. Tad bir qatnashchilari birin-ketin sahnaga chiqishadi. Bayram boshlovchilar kirish so‘zi bilan boshlanadi.
1-boshlovchi: Qo‘limizni ko`ksimizga qo‘yib, hurmat ila deymiz:
Assalomu – alaykum.
2-boshlovchi: Bilim chashmasini simirib, ehtiromla deymiz:
Hamma: Siz bor bo‘ling, muallim!
1-boshlovchi:
Assalomu alaykum ustoz, muallim!
Ta’limning me’mori, zarning zargari,
Muqaddas kasbingiz asrlarga muhr,
Hayotning eng asl noyob gavhari.
Hamma:
Bugungi tantana, bu shodiyona,
Sizga bag‘ishlanur muallim, mana!
O‘quvchilar ijrosida «Muallimim» qo‘shig‘i kuylanadi. Shundan so‘ng «Ona va qizaloq» nomli kichik sahna kurinishi namoyish etiladi.
Sahnada ona va qizaloq o‘zaro suhbatlashmoqda.
Qizaloq: Oyi, oyijon, aytaqoling, Vatan nima?
Ona:Vatan – kindik qoning to‘kilgan muqaddas tuproq, seni, sen kabi aziz farzandlarini asraguvchi mehribon quchoq, serquyosh zamin, bolajonim. Sen bu haqda o‘rtoqlaringdan ham so‘rab ko`rchi, ular qanday fikr bildirishar ekan?
Qizaloq do‘stlari oldiga boradi. Ular savolga shunday javob berishadi.
1-o’quvchi: Vatan bu – tugilgan makonim.
2-o’quvchi: Vatan bu – sizu bizga dahldor zamin.
3-o’quvchi: Vatan bu – muqaddas beshigim.
4-o’quvchi: Vatan bu – ostonayu eshigim.
5-o’quvchi: Vatan bu – onamning aytgan allasi.
6-o’quvchi: Vatan bu- padarimning qilgan duosi.
Hamma:
Senga fido bolsin jon-tanim,
O‘zbekiston, mening Vatanim!
7-o’quvchi:
Hayot charog`ondir ilm nuridan
Ustoz go`yo ziyo sochg`uvchi Quyosh.
Nomingiz hamisha dillar to‘rida
Siz ibrat, iroda, siz sabr- bardosh.
8-o’quvchi:
To dunyo bor ekan bor bo’ling bardam,
Sermashaqqat yo`lda yengmasin charchoq.
Otash qalbingiz-la yorug` dir olam,
Ko`ngillar siz tutgan qog`ozdek oppoq.
Hamma:
Aziz ustozlarim , muallimlarim,
Bir umr sog’inchlik salomim sizga.
Qo’llarim ko`ksimda aylagum ta’zim,
Cheksiz hurmat to`la kalomim sizga.
Bolalar ijrosida «O‘zbekistonim» qo‘shig‘i yangraydi.
Qiziar va o‘g‘il bolalar raqsga tushishadi.
Sahnada yana o‘quvchilar.
1-o’quvchi: Ustoz yosh qalblarni olam-olam ziyoga yo‘llaydigan zot! Ular tufayli biz «Vatan» so‘zining teran mazmunini, jozibasini angladik. Eng go‘zal tuyg‘ularni, buyuk muhabbatni qalbimizga jo qilgan bu aziz zotlar bizlarni mustaqil O‘zbekistonning haqiqiy farzandlari, barkamol avlodlar bo‘lib kamol topishimiz, uchun o‘z mehri, bor bilimini ayamagan qalbi daryo insonlardir.
2-o’quvchi:
Siz, muallim inson uchun,
Har bir ilmu urfon uchun,
Rahnamosiz bizlar uchun,
Qalbi daryo muallimlar.
3-o’quvchi:
Ko‘klar sari parvozimiz,
Dong taratgan ovozimiz.
Siz tufayli qalblar osmon,
Dil guliston muallimlar.
4-o’quvchi:
Navnihol bog’larning bog‘boni,
Niholga fidodir ming joni.
Ilm talab karvonning sarboni,
O‘zingiz mehribon ustozlar!
Hamma:
Tasannolar aytamiz ustoz,muallimlarga,
Tashakkur sizga bo‘lsin, ham zafar yor sizlarga.
«Ustozlarim, bor bo‘ling» qo‘shig ‘ini kuylashadi.
1- oktabr Ustoz va murabbiylar kuni
(Kichik sahna ko‘rinishi)
Nuroniy bog`bon siymosidagi bola daraxt ko‘chatini ekish bilan mashg‘ul. Yo‘l-yo‘lakay uning ishini kuzatib kelayotgan bir kishi bog‘bonga qarata debdi: Ota, yoshingiz anchaga borib qolibdi, bu nihollar qachon meva beradiyu, siz ularning mevalaridan bahramand bo‘lasiz? Shunda bog‘bon debdi: Bu ko‘chatlarni faqat o‘zim uchun ekkanim yo‘q. Ularning mevasini barcha birdek baham ko‘rsin deyman. Eng muhimi, men ekkan daraxtlar keyingi avlodlarga naf keltirsin, foyda bersin. Haligi kishi o‘rinsiz so‘zi uchun uyalib bog‘bondan kechirim so‘rabdi.
5-o’quvchi: Ha,ustozlarimiz ham xuddi bog‘u chamanzorlar bunyod etuvchi beminnat va caxiy bo‘gbonga o‘xshaydilar.
Hamma:
Ustozimiz yaratgan bog‘idir bizlar,
Vatan suyanchig’i, tog’idir bizlar!
1-boshlovchi: Bizlarni kamol topishimizda ustozlarimiz kabi ota-onalarimizning ham o‘rni beqiyosdir. Ustoz va ota-ona, ular biz uchun doim parvona.
2-boshlovchi: Hazrat Navoiydek ulug‘ zot ham munis onalarimizga bo‘lgan behad hurmatini quyidagicha tarannum etganlar:
Onalarning oyog‘i ostidadir,
Ravzai jannatu jinon bog‘i.
Ravza bog! visolin istar esang,
Bo‘l onaning oyog’in tufrog’i.
1-boshlovchi: Bobomiz ustozlarni ham ko‘klarga ko‘tarib, ulug‘laganlar:
Haq yolida kim senga bir harf o‘rgatmish ranj ila,
Aylamak bo‘lmas ado oning haqqing yuz ganj ila.
1-o’quvchi:
Umr chamanini bilimlar bezar,
Olamda zahmatla topmoqdasiz nom.
Ko‘ngilning tubida tilaklar kezar,
Mo‘tabar ustozim, sizga ehtirom!
2-o’quvchi:
Olimu fozillar, oqillar bo‘lmas,
Agarchi dunyoda ustoz bo‘lmasa.
Aziz avliyolar, shayx, mashoyixlar
Bo‘lmasdi dunyoda ustoz bolmasa
3-o’quvchi:Ilk maktabga qadam qo‘ygan kunimizdan ustozlarimiz ko‘magida buyuk bobolarimizni tanidik. Ularning ezgu ishlarini, xizmatlarini o‘qib, o‘rgandik. (Bobolarimiz timsolida, o‘sha davrga xos kiyingan o‘quvchilar sekin-asta sahnadan birin-ketin o‘tadilar.)
4-o’quvchi:Biz Amir Temur, Alisher Navoiy, Mirzo Bobur, Ibn Sino, Mirzo Ulug‘bek kabi ulug’ ajdodlarimizning munosib avlodlarimiz. Biz Vatanning ertasi, yorqin kelajagi hamda uning himoyachilarimiz.
Muhtaram Prezidentimiz ham zahmatkash kasb egalari bo‘lgan ustozlarimiz haqida o‘zlarining «Yuksak ma’naviyat – yengilmas kuch» asarida shunday deganlar: «Maktab ulug‘ dargoh, ustoz buyuk zot. Inson qalbiga yo‘l avvalo ta’lim va tarbiyadan boshlanadi. Dunyo imoratlari ichida eng ulug‘i maktab bolsa, kasblarning ichida eng sharaflisi o‘qituvchilik va murabbiylikdir!»
1-o’quvchi :
Ota-ona vujud me’mori bo‘lsa,
Muallim qalb me’moridir.
Ustoz qayda bolsa ulug‘lik bo‘lar,
Bilim qayda bolsa, buyuklik bo’lar.
Vatan haqida qo‘shiq kuylanadi.
2-o’quvchi :
Shoirga dedilar: Siz baxtli inson,
Xalqingiz ardoqlar, hamma taniydi.
Shoir javob qildi: menda bir armon,
Muallim desalar, meni qaniydi.
3-o’quvchi:
Ko‘ksimizda qo‘limiz,
Qilamiz qulluq, ta’zim.
Ravon hayot yo’limiz,
Rahmat, sizga, muallim!
4-o’quvchi:
Qo‘limga qalamni ushlatdi ilk bor,
Shu ondan qalbimda boshlandi bahor.
Undan-da ulug‘roq, buyukroq kim bor,
Hamma: Ustozim, ustozim, sizga ming ta’zim!
5-o’quvchi:
Barcha ilmlarning kaliti sizda,
Saxovat nuri bor bu qalbingizda.
Otasiz, onasiz har o‘gil-qizga,
Hamma: Ustozim, ustozim, sizga ming ta’zim!
6-o’quvchi:
O‘qishni o‘rgatib, ko‘zni ochdingiz,
Ilm sirlarini qalbga sochdingiz.
Otadek ulug‘siz, kelajak sizsiz,
Hamma: Ustozim, ustozim, sizga ming ta’zim!
O‘quvchilar ustozlarga ta’zim qilishadi.
Yuqori sinf o‘quvchilaridan biri (gullar bilan):
Ustoz, sizga tutay ajib guldasta,
Guldastaki, chamanzordan topilmas.
To‘fonlarda so‘lib qolmas bir pasda,
Bir g‘unchaki, xazon uni yopolmas.
Uni ekdim qalbimning eng to‘riga,
Unga mehr bilan payvand berdingiz.
Yetaklabon ilm-fanning yo‘liga,
Murg‘ak dilga mehr solib qo‘ydingiz.
Gullarini ustozlariga taqdim etadi.
Barcha «Barkamol avlod» qoshig‘ini kuylashadi. O‘quvchilar raqsga tushadilar.
1-boshlovchi: Aziz mehmonlar, shuning bilan, bugungi bayram tadbirimiz o‘z poyoniga yetdi, Shuni faxr bilan aytamizki, ustoz va murabbiylarimiz doimo qalbimiz ardog‘ida. Ular bilan bu olam nurafshon, bu hayot bo‘ston.
2-boshlovchi: Qadrli ustozlar, shu qisqa fursat ichida sizga bo‘lgan cheksiz hurmatimizni, mehrimizni oz bo‘lsada namoyon eta olgan bo‘lsak, biz naqadar baxtiyormiz.
«Ustozlar» qo‘shig‘inig davomi yangraydi va tadbir yakunlanadi.
Qo’limga ilk bora qalam tutqazgan,
Dildagi mehrini payvasta qilgan,
Onamdek mehribon,ustozim bo`lgan,
Sizsiz- muallim, dilkash muallim !
Ustoz va murabbiylar kuni
tavsiya etamiz : Ustoz va murabbiylar kuniga eng chiroyli she’rlar to’plami
manba.